Intervju sa Djuradjem Stevanovićem, street artist i jedan od organizatora festivala dev9t
Kako si počeo sa radom u ciglani i kako je taj početak izgledao?
- Ja sam u Ciglanu došao potpuno neinformisan da tu postoje ateljei i umetnici. Radio sam za firmu koja se bavi reciklažom i onda sam oslikavao neke njihove kamione i automobile, tako sam načuo da se tu nalaze prostori koji se povoljno izdaju. Potpisao sam ugovor i iznajmio prostor i tako upoznao i Viktora Kiša. Nisam još uvek stanovao u Beogradu i taj se prostor pretvorio i u stambeni, tako da sam tu u periodu od jedno 4 godine i radio i živeo. U tom trenutku je bilo baš dosta umetnika, sada mislim da ih je manje.
Kako je bilo živeti u Ciglani?
- Jedna industrijska zona, sama za sebe na nekom imanju gde postoji gomila kreativaca gde se svaki dan razmenjuju neke nove ideje, koncepti, nastaju nova dela, ljudi dolaze da to vide. Jako inspirativna sredina za stvaranje. Jedno veliko dvorište puno zelenila bez saobraćaja. Prvih par godina bio je prisutan i divlji život, kunići, fazani, čak i veprovi par puta. Sredina u Beogradu, relativno blizu centra, ali potpuno svet za sebe. Okupljaju se umetnici, zanatlije, preduzetnici, svi funkcionišu kao jedna mala komuna. Jako dobri ljudi, koji se pomažu medjusobno i deluju veoma inspirativno jedni na druge. Ali opet to nije mesto gde ljudi mogu dobiti prostor tek tako za džabe. Iz prethodnog iskustva ljudi kada dobiju nešto na takav način ne umeju to da cene i onda se stvara krug besposličara, i smatram da je jedna prednost Ciglane bila upravo to što su tu obitavali radni i vredni ljudi.
Da li nam možeš reći nešto više o festivalu Dev9t, s obzirom da si jedan od organizatora?
- Festval je imao svoj "pilot" koji se desio takozvane nulte godine, i bio je više muzički projekat i dosta skromniji. Festival dev9t zapravo postoji jako dugo, umetnički je i stoga uvek malo pati sa organizacijom ali nikada da ljudi to zaista i osete. To je jedna jako lepa stvar koja se dešava jednom godišnje, po meni jedna lepa retrospektiva umetničkog stvaralaštva u Srbiji. On nije institucionalizovan, otvoren je za sve kreativce. Iako je to možda mač sa dve oštrice, ipak je pozitivna stvar. Daje mogućnost svima da izlože svoje radove, i onima koji možda i nisu afirmisani od stane akademskih krugova, već okuplja sve kreativce i one koji se tako osećaju. Svima je pružena prilika, što je redak slučaj sa izložbenim prostorima i festivalima. Dobrodošli su svi muzičari, slikari, vajari i strip crtači, odnosno 9 vrsta umetnosti, održavaju se predstave, puštaju filmovi. Festival se trudi da pruži svakoj vrsti umetnosti resurse za izvodjenje, jer svakoj je potrebna odredjena logistika za rad. Meni je ta izložba najbolja izložba u godini. Pre svega jako lepa sredina, u svom onom industrijskom ruglu i sivilu imamo jedan veliki kontrast. Imamo industriju koja predstavlja nešto što nije okrenutno ka duhovnom zdravlju ljudi, a umetnost je ta koja se bravi upravo time, one su sukobljene stvari koje stvaraju dobar balans na festivalu.
preuzeto sa: https://www.oblakoder.org.rs/bili-smo-na-dev9t/
Koji su planovi za sledeći festival i za tvoj rad?
-Više ne živim u Ciglani, ali sam u komšiluku, život mi se i dalje vrti oko tog mesta. Ove godine se neću baviti organizacijom, ali ću izlagati svoja dela. Festival mi je jako drag i bitan i smatram da to treba da postoji u jednoj državi. Kao čovek koji se bavi street artom nisam ni pri jednoj instituciji, i smatram da treba da postoji alternativa, ne samo državna kultura već i "narodna".
Comments